Kako se približava najveći hrišćanski praznik, često se postavlja pitanje: da li je pravilno reći Vaskrs ili Uskrs? Ova dilema nije samo jezička već i kulturna, pa je zanimljivo osvrnuti se na poreklo oba izraza i njihovu upotrebu.
Oba oblika – i Vaskrs i Uskrs – potpuno su pravilna i znače isto: praznik Hristovog vaskrsenja. Razlika među njima nije u značenju, već u lingvističkom i regionalnom poreklu.
Reč Vaskrs potiče iz staroslovenskog jezika, preko crkvenoslovenskog, koji je u upotrebi u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Ovaj izraz koristi se u crkvenim pesmama, molitvama i bogosluženjima. Kada sveštenik na Vaskrs pozdravi narod rečima: Hristos Vaskrse!, odgovor je: Vaistinu Vaskrse! – čime se čuva tradicionalni duh pravoslavlja.S druge strane, Uskrs je narodni izraz, koji je ušao u svakodnevnu upotrebu i češće se koristi u govornom jeziku, naročito među vernicima u Vojvodini, kao i kod Hrvata i Bošnjaka. Jezički gledano, potiče od slovenskog glagola uskrsnuti, što znači „ustati iz mrtvih“, i ima istu osnovu kao vaskrsnuti.
Dakle, ne postoji gramatička greška ni u jednom ni u drugom obliku. Razlika je stilskog karaktera: Vaskrs je formalniji i vezan za crkvenu tradiciju, dok je Uskrs bliži svakodnevnom jeziku.
Bez obzira koji izraz koristimo, suština praznika ostaje ista – pobeda života nad smrću, nade nad očajanjem i svetlosti nad tamom.
Srećan praznik svima koji ga slave – bilo da kažete Srećan Vaskrs ili Srećan Uskrs!
