Menu

Planine

zlatibor-zimi2

Razvoj turizma na Zlatiboru

, , 0

Još su u vreme turske okupacije porodice bogatih užičkih, novovaroških i pribojskih begova provodile su leta u čardacima na svojim suvatima. Prvi drveni letnjikovac na današnjim Vodicama podigao je 1750. godine Hadži Nikola Selak, bogati sarajevski trgovac gde je narednih sedam godina tu provodio svoj odmor sa porodicom uživajući u čarima Tornika, Čavlovca, Murtenice i Crnog Rzava. Hadži Jusuf Hadživadić je sagradio svoj čardak na Belim vodama, a slične drvene građevine su se mogle videti i na suvatima Jusuf bega, Muhameda Praša i ostalih bogatih Turaka. U oslobođenoj Srbiji umesto begova i hadžija na Zlatiboru leta provode porodice bogatih užičkih trgovaca, a glas o lekovitosti zlatiborskog vazduha putuje sve dalje. Jedan zapis iz 1892. godine ovako izveštava:

„Zlatibor je vrlo zdravo mesto. Ovamo dolaze rekovalescenti koji su naklonjeni i pate od raznih plućnih bolesti. NJih upućuju lekari i mnogima dobro čini… I za potpuno zdrave dobro je ovamo provesti izvesno vreme na čistom vazduhu, jer čovek se čisto preporodi i oseća se mnogo lakše i veselije kad neko vreme ovamo provede…“.

Za početak organizovanog razvoja turizma uzima se 1893. godina i poseta kralja Aleksandra Obrenovića. Mnogi zapisi potvrđuju da je to, po svemu, bio izuzetan događaj, a kralju je bio priređen doček koji se dugo pamti. Izvor Kulaševac, kraj kojeg je kralj ručao, od tada se zove Kraljeva voda (današnje naselje Zlatibor), a već sledeće godine tu je podignuta česma na čijoj ploči je uklesano: „Kralj Aleksandar I 20. avgusta 1893.“ Bio je to prvi zidani objekat na ovom delu Zlatibora.

Na ovu planinu 1905. godine dolazi još jedan kralj Srbije, Petar I Karađorđević, prvi put iz zdravstvenih razloga, ali je toliko zavoleo Zlatibor da je kasnije sa prijateljima sve češće dolazio na ovu planinsku lepoticu. Nakon njegove prve posete počelo se sa gradnjom prvih ugostiteljskih objekata na Zlatiboru. Godine 1908. pokrenuta je inicijtiva da se izgradi prvi hotel, pa je tako na padini iznad Kraljeve česme pred sam početak Prvog svetskog rata, 1914. godine podignut hotel „Kraljeva voda“ (danas restoran i kongresni centar „Srbija“). Pored hotela „Kraljeva voda“ do Velikog rata bile su izgrađene i vile „Čigota“ i „Beograd“, restoran „Zdravlje“ , pekara…

Tada počinje razvoj mondenskog turizma, jer ako mogu kraljevi da se odmaraju na ovoj planini, zašto ne bi mogli i ostali, koji imaju dovoljno novca, ali i slobodnog vremena novca za to. Do Prvog i između dva svetska rata turizam se ubrzano razvija na četiri lokaliteta: Kraljeva voda, Palisad, Ribnica i Oko. Kraljeva voda razvija se kao mondensko letovalište gde se grade letnjikovaci i vile nalik onima koje su građene po banjama širom Evrope. Na Palisadu se otvaraju restorani sa drvenim bungalovima za smeštaj gostiju, a imućni beogradski advokati, lekari, inženjeri grade svoje vile. Kao najlepše izdvajaju se vile Aleksandra Pavlovića, Radomira Milaćevića i Nikole Đurića. Vila Aleksandra Pavlovića kasnije je nacionalizovana i proglešena za Titovu vilu, a danas je zbog svoje lepote i arhitektonske skladnosti proglašena za spomenik kulture. Na Oku se gradi dečije odmaralište gde leta provde deca i omladina iz beogradskih škola, a zime članovi smučarskih klubova. Uz odmaralište se gradi i narodno kupatilo sa uređenom plažom i ležaljkama, a Ribnica u podnožju Tornika dobija drvene bungalove za smeštaj gostiju sa restoranom.

Najveći broj ugostiteljskih objekata porušen je tokom ratnih godina, a moderan razvoj današnjeg Zlatibora počinje posle Drugog svetskog rata. Posleratni razvoj karakteriše gradnja modernih hotela, jezera u turističkom centru planine, brojnih sadržaja koji godinama unazad privlače turiste ne samo iz zemlje već i iz inostranstva i čine da se Zlatibor svrstava među najposećenije destinacije regiona.

Preuzet tekst sa sajta Turističke organizacije Zlatibor

Pogledajte više…

tara_perucac

Planina Tara i njene vrednosti

, , , , 0

Planina Tara nalazi se na u zapadnom delu Srbije i pripada unutrašnjem pojasu Dinarida i zauzima površinu od 183 km2. Dužina Tare je je 50 km, a širina 22 km i ima prosečnu nadmorsku visinu od 1200 m. Najviši vrh je Kozji rid sa 1591 m. Pripada grupi podrinjskih planina i ima složenu geološku prošlost i raznoliku petrografsku građu.

Položaj planine Tare predstavlja povoljan uslov za razvoj turizma, jer omogućava raznovrstan sadržaj turističkog boravka, odnosno posetu većem broju turističkih lokaliteta. Po bogatstvu i raznovrsnosti turističih vrednosti, ekološki očuvana prirodna sredina, planinski reljef sa umerenom nadmorskom visinom od 800-1500 m, pogodni tereni za zimske sportove, bogat i raznovrstan biljni i životinjski svet, blagotvorna klima, Drina sa veštačkim jezerima Zaovine i Perućac, daju ovoj planini veliku turističku vrednost što je čini konkurentnom u odnosu na Zlatibor i druge planine. Tara ima povoljan položaj prema komplementarnim turističkim vrednostima u neposrednoj okolini: Užicu, Mokroj Gori, Višegradu sa brojnim kulturno-istorijskim spomenicima, koji privlače izletnička kretanja turista stacioniranih na Tari u cilju zadovoljenja obrazovno-kulturnih potreba i bogatijeg sadržaja i boravka. Tara ima odličnu predispoziciju za održivi turizam, koji predstavlja svaki turizam koji donosi minimalni uticaj na životnu sredinu i kulturnu baštinu, ali u isto vreme dovodi do ekonomskog razvoja lokalne zajednice.

Razuđeni reljef Tare je pogodan za turističku izgradnju, jer postoje dobri uslovi za lociranje turističkih objekata. Na mestima blagih padina, prevojima i erozionim proširenjima, postoje lokaliteti koji su veoma osunčani i zaklonjeni od vetrova.Tokom zimskog perioda povoljni su uslovi za sankanje, nordijsko, početničko skijanje. Mogućnosti alpskog skijanja su ograničene zbog visinske razlike od svega 400 m i dužine staza koje ne prelaze ni 2 km.

Najkvalitetniji skijaški tereni su u reonu Predovog krsta, sa visinskom razlikom od 500 m. Dužina staze je od 3 do 5 km. Reljef Tare ima pogodna rekreativna svojstva, jer mali nagibi pogoduju šetnji, jahanju, različitim sportskim igrama, korišćenju trim staze i slično.

Pročitajte više na sajtu tara.rs

Planina Zlatar

, , , 0

Zlatar planina smeštena je u jugo-zapadnoj Srbiji, na svega 4km od Nove Varoši, 35km od Priboja i 280 km od Beograda.

I na ovom mestu priroda je bila velikodušna i darovala Zlatar takvim bogatstvima koja su učinila da on decenijama bude jedno od posećenijih domaćih turističkih mesta, a svakako da sa razvojem turističke ponude raste i broj turista. Dovoljno je reći da je Zlatar planina okružena rekama Lim, Uvac i Bistrica, da ima najveći broj sunčanih dana, čak 285 u godini, da nudi šetnju planinskim šumama, livadama ili jezerima u blizini, pa da vam samo delom opišemo šta vas očekuje kada dođete na Zlatar.

Planina Zlatar bogata je ponajviše šumama omorike, smreče ili breze, kao i hektarima livadskih prostanstava koji će vam omogućiti šetnju na čistom i svežem planinskom vazduhu. Pešačke staze su obeležene, a najviši vrh je Golo brdo na 1.627m nadmorske visine. Predlažemo da do vrha dođete pešaka zbog pogleda koji vas na vrhu očekuje. Za one koji više vole hladnije doba godine Zlatar poseduje i tri ski staze, dve su namenjene odraslima, dužine 800 i 1000 metara a jedna namenjena deci. Zlatar će svakako zadovoljiti i zahteve onih turista koji vole lov, jer je na ovoj planini organizovan lov visoke i niske divljači.

Ukoliko poželite da obiđete okolinu Zlatara, svakako treba obići tri veštačka jezera u blizini, Uvačko, Radoinjsko i Zlatarsko ili neku od crkava i manastira u blizini. Sa srednjom godišnjom temperaturom od 17°C, svežim letima, blagim zimama, vazduhom bogatim ozonom i mogućnostima kakve smo vam upravo naveli Zlatar je namenjen pacijentima koji boluju od kardiovaskularnih bolesti, bolesti arterijskg krvnog pritiska, anemije, bronhitisa i svakako onima koji žele da održe dobro zdravlje i formu.

Tara

, , , , 0

Dobri bog Tar izabra ovu lepoticu među planinama da na njoj proživi svoj božanski život. Ona ga nesebično prihvati i darova mu svu svoju neprocenjivu lepotu. U znak zahvalnosti Tar joj ostavi svoje božansko ime i učini je posebnom, boginjom među planinama.

Početkom prošlog veka na Tari je Milovan Glišić tražio leka svojim obolelim plućima. Poznati pripovedač boravio je u manastirskim konacima, nedaleko od mesta gde se danas nalazi hotel “Omorika”. Tako se pre ravno sto godina, na posedu manastira Rače začeo turizam na Tari. To je bio planinarski dom sa 60 ležaja na Kaluđerskim Barama.

Planinu Taru grli Drina u svojoj velikoj krivini od Višegrada do Bajine Bašte, probijajući se kroz serpentinske i krečnjačke stene planina i razdvajajući svojim tokom bosanska brda od Srbije. Masiv Tare nalazi se u zapadnom delu Srbije, oivičen rekom i kanjonom Drine sa severozapada, a jugoistočnim delom i ograncima spušta se prema kremanskoj ravni…

GOLIJA

, , , 0

GOLIJA je jedna od najlepših i šumama najbogatijih planina u Srbiji. UNESCO je u okviru Parka prirode od 75.183 ha proglasio Rezervat biosfere „Golija-Studenica“.
Najviši vrh Golije je Jankov kamen (1833 m ), a onda slede: Bojovo brdo (1748 m), Pašina česma ( 1725 m), Radulovac ( 1725 m), Odvraćenica (1674 m), Tičar (1492 m) i drugi. Na putu Kumanica – Bele Vode u gustoj četinarskoj šumi se nalazi Tičar jezero (Dajićko) za koje su vezane mnoge legende , a i naučni rad dr. Nedeljka Košanina i Radovana Ršumovića. U osnovi je trouglasto i okruženo je četinarskom šumom. Dugo je 10-15 m. Ranije je bilo mnogo veće i oticalo je u reku Pakašnicu. Jezero je obrazovano od atmosferskih voda i jezerska voda je vremenom rastvarala stene na svom dnu, tako da se basen jezera udubljivao dok nije dopro do izdana odakle i danas dobija vodu i tako se održava.

Planina Javor

, , , 0

Planina Javor jedna je od najlekovitijih u Srbiji. Nalazi se na 1.520 metara nadmorske visine, a malo je poznato da je pogodna za lečenje niza bolesti – anemije, hroničnih respiratornih oboljenja, bronhitisa, astme, emfizema i podizanje opšteg stanja zdravstvenog imuniteta.

Ivanjički kraj, kome pripada i planina Javor, poznat je i zanimljiv i zbog prirodnih lepota i raznovrsnog i bogatog biljnog i životinjskog sveta. Na ovoj planini šume obiluju bukvom, smrčom, hrastom, vrbom, topolom, javorom, brezom, a obiluje divljim borovnicama, malinama, kupinama, jagodama…

Planina Mučanj

, , , 0

Mučanj je planina u jugozapadnom delu Srbije, koja se prostire istočno od planine Murtenice, severno od planine Javor i zapadno od Ivanjice. Planina se nalazi u blizini sela Katići. Najviša tačka planine je vrh Jerinin grad sa nadmorskom visinom od 1534 metra. Mučanj je prepoznatljiv po svom kraškom reljefu i stenama od kojih se sastoji Jerinin grad, a uočljiv je sa magistralnog puta koji prolazi ispod same planine. U bogastvu kraških oblika reljefa ističu se pećine. Ova planina svojim imenom čuva uspomenu na mučan uspon Svetog Save na sam vrh, na kome je, prema legendi, odmarajući se, kamen prekrstio svojim pastirskim štapom, i iz kamena je potekla lekovita voda, koja i danas teče i obiluje blagotvornim svojstvima, pa nije čudno što je ovaj vrh izuzetno posećen u svako doba godine. Godine 2019. je na Mučnju sagrađen vidikovac, a turističkom signalizacijom su obeleženi prilazi ovom lokalitetu, pa su posete ovoj planini višestruko uvećane.

Skijalište Zlatar

, , , 0

Oko 3 km uređenih staza za alpsko skijanje na raspolaganju je skijašima na stazama „Zlatar – 1“, „Zlatar – 2“ i ski – put. Ski staza „Zlatar – 1“ spušta se do samog centra Nove Varoši, opremljena je modernom četvorosed žičarom, kapaciteta 1200 osoba/h, dužine 900 m. Ski staza je duga oko 1300 m i celom svojom dužinom opremljena je sistemom za veštačko osnežavanje. Staza je osvetljena te se tokom sezone organizuje noćno skijanje, što predstavlja posebnu atrakciju za ljubitelje belog sporta. Po svojim karakteristikama svrstava se u kategoriju „crvene“. Ski staza „Zlatar – 2“ duga je oko 800 m. Nju opslužuje ski – lift „sidro“ kapaciteta 600 skijaša/h. Po karakteristikama staza je „plava“ što odgovara zahtevima rekreativaca i onih koji su završili školu skijanja.

Skijalište raspolaže ski restoranom „Ognjište“ kapaciteta 400 mesta gde se može prijatno odmoriti i osvežiti u pauzi nakon skijanja.