Menu

Destinacija

pribojska_banja

Oaza zdravlja i opuštanja

, 0

Pribojska Banja, smeštena u zapadnom delu Srbije, predstavlja jedno od najpoznatijih lečilišta i banja u regionu. Ovo prirodno lečilište ima bogatu istoriju i pruža posetiocima priliku da se osveže i obnove svoje telo i dušu u prijatnom okruženju. Evo nekoliko ključnih informacija o Pribojskoj Banji:

Prirodni Lekovi iz Izvora:

Jedna od glavnih atrakcija Pribojske Banje su njeni lekoviti izvori. Termalna voda koja izvire iz dubina zemlje bogata je mineralima i ima terapeutske osobine. Ova voda koristi se za lečenje različitih oboljenja, uključujući reumatske tegobe, bolesti mišićno-koštanog sistema, i kožne probleme. Topla termalna voda, čija temperatura doseže oko 32 stepena Celzijusa, pomaže opuštanju mišića i ublažavanju bolova.

Lekovito Blato:

Pored termalnih izvora, Pribojska Banja je poznata i po svojem lekovitom blatu. Ovo blato se koristi u terapijama za lečenje reumatskih bolesti i kožnih problema. Njegova primena u okviru raznih tretmana doprinosi poboljšanju zdravlja i smanjenju simptoma različitih oboljenja.

Medicinske Usluge i Stručno Osoblje:

Banja je opremljena medicinskim ustanovama i stručnim osobljem koje pruža različite medicinske tretmane, masaže i terapije. Posetioci mogu da se konsultuju sa lekarima i terapeutima koji će prilagoditi terapije njihovim specifičnim potrebama.

Rekreativne Mogućnosti:

Pribojska Banja nije samo mesto za lečenje, već i za rekreaciju i opuštanje. Okolina je obogaćena prirodnim lepotama, šumama i planinama, što omogućava posetiocima da uživaju u pešačenju, planinarenju i vožnji bicikla. Ovo je posebno privlačno za ljubitelje prirode.

Smestaj i Gastronomija:

U neposrednoj blizini lečilišta nalaze se različiti smeštajni objekti, uključujući hotele, vile i apartmane. Takođe, restorani u banji nude lokalne specijalitete i internacionalnu kuhinju, pružajući posetiocima raznolik izbor hrane.

Pribojska Banja je destinacija koja privlači posetioce sa različitim potrebama i interesovanjima. Bez obzira da li dolazite zbog lečenja, opuštanja ili avanturističkog istraživanja prirode, ovo lečilište nudi sve što vam je potrebno za nezaboravno iskustvo. Iskoristite priliku da se osvežite i regenerišete u Pribojskoj Banji i povratite svoje zdravlje i vitalnost.

Manastir Svetog Nikole u Pribojskoj Banji: Duhovni Biser Zapadne Srbije

Manastir Svetog Nikole u Pribojskoj Banji je duhovno i kulturno svetilište koje pleni svojom lepotom i istorijskim značajem. Ovaj manastir ima bogatu prošlost koja seže unazad vekovima, iako tačna godina njegovog osnivanja nije poznata. Smešten u slikovitom okruženju blizu Pribojske Banje, ovaj manastir predstavlja oazu mira i duhovnosti.

Manastir Svetog Nikole u Pribojskoj Banji je duhovno i kulturno svetilište koje pleni svojom lepotom i istorijskim značajem. Ovaj manastir ima bogatu prošlost koja seže unazad vekovima, iako tačna godina njegovog osnivanja nije poznata. Smešten u slikovitom okruženju blizu Pribojske Banje, ovaj manastir predstavlja oazu mira i duhovnosti.

Arhitektonski, manastir je izgrađen u tradicionalnom srpskom stilu i ima prepoznatljivu crkvu posvećenu Svetom Nikoli, zaštitniku putnika i mornara. Unutar crkve nalaze se izvanredne ikone i freske koje prikazuju biblijske scene i svetitelje, što dodatno obogaćuje kulturnu vrednost ovog mesta.

Manastir Svetog Nikole ima aktivnu versku zajednicu koja okuplja vernike iz različitih krajeva Srbije i šire. Vernici dolaze da se pomole i zapale sveće, tražeći duhovnu utehu i zaštitu. Manastir takođe igra ključnu ulogu u obeležavanju verskih praznika i litija.

Pored svog verskog značaja, manastir privlači i turiste koji dolaze da se dive njegovoj arhitekturi, istraže kulturno nasleđe i uživaju u prirodnom okruženju koje ga okružuje. Prostor oko manastira pruža priliku za opuštanje i refleksiju, dok posetioci mogu istražiti i okolne prirodne lepote, uključujući Pribojsku Banju.

Manastir Svetog Nikole u Pribojskoj Banji čuva duboku vezu sa srpskom istorijom i kulturom. Njegova prisutnost u ovom delu Srbije čini ga važnim mestom duhovnog i kulturnog značaja koje privlači sve one koji tragaju za spokojem i žele da otkriju bogato kulturno nasleđe ovog regiona.

U idiličnom okruženju Pribojske Banje, smešten je Manastir Svetog Nikole, jedan od duhovnih bisera Zapadne Srbije. Ovaj manastir ima bogatu istoriju i značajnu versku i kulturnu vrednost za region. Evo detaljnijeg pregleda ovog svetilišta:

Istorija i Poreklo Manastira:

Manastir Svetog Nikole datira iz daleke prošlosti i ima duboke korene u srpskoj istoriji. Iako precizna godina njegovog osnivanja nije poznata, veruje se da je manastir star nekoliko vekova. Tokom svoje istorije, manastir je prolazio kroz različite faze obnove i izgradnje.

Arhitektura i Kulturni Doprinos:

Manastir Svetog Nikole impresionira svojom arhitekturom i kulturnim doprinosom. Građen u tradicionalnom srpskom stilu, manastir se ističe svojom crkvom posvećenom Svetom Nikoli, zaštitniku mornara i putnika. Unutar crkve, posetioci mogu videti bogato ukrašene ikone i freske koje prikazuju biblijske scene i svetitelje.

Verski Značaj:

Manastir Svetog Nikole je aktivno versko mesto koje privlači vernike iz različitih delova Srbije i šire. Vernici dolaze da se pomole, zapale sveće i traže duhovnu utehu. Manastir takođe igra važnu ulogu u verskim praznicima i litijama koje okupljaju zajednicu.

Kulturni i Turistički Potencijal:

Manastir Svetog Nikole takođe ima kulturni i turistički potencijal. Posetioci mogu da uživaju u mirnom okruženju manastirskog kompleksa, obiđu manastirsku prodavnicu sa suvenirima i proizvodima monaštva, i istraže okolne prirodne lepote, uključujući Pribojsku Banju.

Zaštitnik Putnika:

Sveti Nikola, zaštitnik ovog manastira, poznat je kao zaštitnik putnika i mornara. Vernici često dolaze u manastir da zamole za njegovu zaštitu tokom putovanja i za zdravlje svojih najbližih.

Manastir Svetog Nikole u Pribojskoj Banji predstavlja mesto duhovne obnove, kulture i vere. Njegova istorija, arhitektura i verski značaj čine ga važnim mestom ne samo za lokalnu zajednicu već i za sve posetioce koji traže duhovno iskustvo i povezanost sa bogatim srpskim nasleđem.

zavicajnimuzej

Zavičajni muzej u Priboju

, , 0

Odlukom SO-e Priboj 1990. godine osnovan je Zavičajni muzej, čija je osnovna delatnost izučavanje, čuvanje, sakupljanje i prezentacija umetničko-istorijskih dela i kulturne baštine opštine Priboj.

Zavičajni muzej ima arheološko, etnografsko, umetničko i istorijsko odeljenje, konzervatorsku radionicu i biblioteku stručne literature. Pri umetničkom odeljenju je galerija „Nadežda Nada Vitorović“, a pri etnografskom je legat prof. dr Vujice Jevđevića koji je muzeju poklonio kuću na Zelencu čija je gradnja započela 1872. a završena 1876. godine.

Zavičajni muzej raspolaže poslovnim prostorom od 800 i dvorišnim prostorom od 1.200m². Zavičajni muzej je u starom delu grada u kući Stevovića, ugledne trgovačke porodice iz Priboja.

Zavičajni muzej u Priboju predstavlja važnu instituciju za čuvanje i promociju kulturnog i istorijskog nasleđa ovog grada i regiona. Osnovan 1990. godine, muzej ima za cilj izučavanje, čuvanje, sakupljanje i prezentaciju umetničko-istorijskih dela i kulturne baštine opštine Priboj.

Muzej se sastoji od nekoliko odeljenja koja obuhvataju različite aspekte kulturne baštine:

  1. Arheološko Odeljenje: Ovde se čuvaju arheološki nalazi i artefakti koji datiraju iz različitih perioda, uključujući antičke i srednjovekovne artefakte. Ova sekcija pruža uvid u dugu istoriju regije.
  2. Etnografsko Odeljenje: Etnografsko odeljenje sadrži kolekciju narodnih nošnji, kućanskih predmeta, rukotvorina i drugih artefakata koji ilustruju način života i tradiciju lokalnog stanovništva.
  3. Umetničko Odeljenje: Ovde se čuvaju umetnička dela, uključujući slike, skulpture i druge umetničke izraze. Galerija „Nadežda Nada Vitorović“ deo je ovog odeljenja.
  4. Istorijsko Odeljenje: Istorijsko odeljenje fokusira se na istorijske dokumente, fotografije i artefakte koji beleže istorijske događaje i ličnosti regiona.

Muzej takođe ima konzervatorsku radionicu i biblioteku stručne literature koja služi kao resurs za istraživače i posetioce.

Pored toga, muzej poseduje dvorišni prostor i nalazi se u starom delu grada Priboj, u kući porodice Stevović, koja je sama po sebi deo lokalnog istorijskog nasleđa.

Zavičajni muzej Priboj igra ključnu ulogu u očuvanju i promociji kulturnog identiteta ovog regiona i pruža posetiocima priliku da dublje razumeju bogatu istoriju i kulturu Priboja i okoline.

Етно кућа Јевђевића, или Легат професора доктора Вујице Јевђевића, представља важан културни објекат у Прибоју. Ова кућа је највише позната по својој етнографској збирци која приказује традицију и обичаје региона, као и као легат професора Јевђевића који је био значајна личност у области науке.

Ето неколико основних информација о Етно кући Јевђевића:

  1. Легат професора Вујице Јевђевића: Професор доктор Вујица Јевђевић био је важан ученјак и наставник који је оставио значајан допринос области науке. Његов легат укључује бројне књиге, научне радове и личне предмете који сведоче о његовом животу и раду.
  2. Етнографска Збирка: Етно кућа Јевђевића садржи велику етнографску збирку која приказује начин живота и обичаје становништва региона кроз различите периоде. Збирка укључује народну ношњу, кућанске предмете, рукотворине и друге артефакте.
  3. Кућа на Зеленцу: Етно кућа Јевђевића смештена је у једној од старих кућа на Зеленцу у Прибоју. Ова кућа је аутентичан пример традиционалне архитектуре региона.
  4. Изложбени Простор: Кућа обухвата изложбени простор где се представљају различите аспекте етнографске збирке и легата професора Јевђевића.
  5. Културна Баштина: Етно кућа Јевђевића је важан институционални објекат који помаже у чувању и промоцији културне баштине региона. Посетители могу научити о традицији и научном раду професора Јевђевића и богатству етнографске баштине кроз изложбе и едукативне програме.

Етно кућа Јевђевића представља важан део културне сцене Прибоја и омогућава посетиоцима да се ближе упознају са богатством и разнообразношћу традиције и културе овог региона.

divcibare_vozic

Planinski Raj u Srbiji, planina Divčibare

, 0

Divčibare je planinska regija koja se nalazi u zapadnom delu Srbije. Nalazi se u opštini Valjevo, u blizini grada Valjeva, i jedno je od popularnih turističkih odredišta u Srbiji. Ova planinska regija nalazi se na nadmorskoj visini od oko 1000 metara, što je čini idealnim mestom za odmor tokom letnjih meseci, ali i za zimovanje.

Divčibare je poznata po svojoj predivnoj prirodi, gustim šumama, prostranim pašnjacima i čistom planinskom vazduhu. Ovde možete uživati u različitim aktivnostima na otvorenom, kao što su planinarenje, vožnja biciklom, jahanje konja i šetnje prirodom. Takođe, postoje i staze za skijanje tokom zimskih meseci.

Osim prirodne lepote, Divčibare nudi i raznovrsne smeštajne opcije, restorane sa tradicionalnom srpskom kuhinjom, kao i brojne manifestacije tokom cele godine koje privlače turiste. Divčibare je omiljena destinacija kako među lokalnim stanovništvom, tako i među posetiocima iz drugih delova Srbije i inostranstva.

Divčibare i okolna područja nude brojne atrakcije i aktivnosti koje vam omogućavaju da uživate u prirodi i kulturi tog regiona. Evo nekoliko mesta i aktivnosti koje biste mogli posetiti i isprobati tokom boravka na Divčibarama:

  1. Crkva Svetog Đorđa: Ova crkva se nalazi u samom centru Divčibara i predstavlja kulturnu i duhovnu tačku tog područja. Možete je posetiti i obići.
  2. Divčibarsko jezero: Ovo jezero je popularno za šetnje oko obale, vožnju čamcem ili veslanje. Tokom letnjih meseci možete se osvežiti plivanjem ili jednostavno uživati ​​u prirodnom okruženju.
  3. Planinarenje: Divčibare ima mnogo planinarskih staza koje vode do različitih vidikovaca i vrhova. Možete istraživati ove staze i uživati u spektakularnim panoramskim pogledima.
  4. Skijanje: Ako posećujete Divčibare zimi, postoje ski staze na kojima možete uživati u skijanju i snowboardingu. Planina je idealna za rekreativno skijanje.
  5. Beli bor: Ovo je jedno od najstarijih i najvećih drveća na Divčibarama i predstavlja prirodnu znamenitost. Posetite Beli bor i divite se njegovoj veličini.
  6. Restorani: Probajte tradicionalnu srpsku kuhinju u lokalnim restoranima. Specijaliteti uključuju roštilj, kajmak, pršutu, domaći hleb i razne druge delikatese.
  7. Manifestacije: Divčibare često organizuje razne manifestacije tokom cele godine, kao što su koncerti, folklorne priredbe i sportska takmičenja. Proverite raspored događanja tokom vaše posete.
  8. Vožnja biciklom: Ako volite biciklizam, možete iznajmiti bicikl i istraživati okolinu na dva točka.
  9. Jahanje konja: Postoje i mogućnosti za jahanje konja u okolini Divčibara, što je odličan način da doživite prirodu.
  10. Istraživanje okoline: Pored Divčibara, možete posetiti i obližnje atrakcije kao što su manastiri, etno sela i prirodni rezervati.

Ovo su samo neke od stvari koje možete učiniti i mesta koja možete posetiti tokom boravka na Divčibarama. Zavisno o vašim interesima, možete prilagoditi svoj plan i istražiti više onoga što vas zanima.

Istorija Divčibara je bogata i raznovrsna, obuhvatajući različite periode i događaje koji su oblikovali ovu planinsku regiju. Evo pregleda ključnih tačaka u istoriji Divčibara:

  1. Rani Periodi: Divčibare i okolna područja bila su naseljena već hiljadama godina. Arheološki nalazi ukazuju na prisustvo antičkih i rimskih civilizacija u ovom regionu.
  2. Srednji Vek: Tokom srednjeg veka, Divčibare su bile deo srednjovekovne Srbije. Ovaj period karakterišu manastiri, crkve i spomenici koji su se nalazili u okolini i često su bili povezani sa religijskim i kulturnim životom tog vremena.
  3. Osmanska Vlast: U 15. veku, Divčibare su pale pod osmansku vlast i ostale pod njenim uticajem tokom više vekova. Tokom tog perioda, planine su korišćene za stočarstvo i druge ruralne aktivnosti.
  4. Razvoj Turizma: Početkom 20. veka, Divčibare su počele privlačiti pažnju kao planinsko letovalište i turistička destinacija. U to vreme, izgrađeni su prvi objekti za smeštaj turista, vilama i hotelima.
  5. Prvi i Drugi svetski rat: Divčibare su takođe bile mesto značajnih događaja tokom Prvog i Drugog svetskog rata. Tokom Drugog svetskog rata, ovde su se dešavale borbe između partizanskih i nemačkih trupa.
  6. Posleratni Period: Nakon Drugog svetskog rata, Divčibare su ponovno postale popularno odredište za turiste i posetioce iz cele Jugoslavije. Turizam je doživeo procvat, a na Divčibarama su izgrađeni brojni objekti za smeštaj, restorani i rekreativne aktivnosti.
  7. Savremeno Doba: Divčibare su i dalje popularna destinacija za planinarenje, skijanje, odmor i opuštanje u prirodi. Danas su razvijene kao turističko mesto sa brojnim sadržajima za posetioce, ali i očuvanim prirodnim lepotama.

Divčibare je mesto koje kombinuje bogatu istoriju, prirodnu lepotu i turističke atrakcije. Njegova istorija je obeležena promenama i događajima koji su oblikovali ovu planinsku regiju u ono što je danas.

Divčibare i okolna područja u vreme Austrougarske vladavine bila su deo Kraljevine Srbije, a kasnije Kraljevine Jugoslavije. Austrougarska nije direktno vladala ovim regionom, ali je imala uticaja na okolna područja Balkana tokom svoje vladavine.

Tokom 19. i 20. veka, Divčibare i okolna sela bila su naseljena pretežno srpskim stanovništvom. Ova područja su bila poznata po svojoj poljoprivredi, stočarstvu i planinskim aktivnostima. Stanovnici su se bavili tradicionalnim zanimanjima kao što su stočarstvo, drvoprerađivačka industrija i seoske obrtničke delatnosti.

Divčibare i okolna područja nisu bila velika urbana naselja u to vreme. Naselja su bila manja sela, a Divčibare je bila poznata kao planinsko područje koje je privlačilo stanovnike sa okolnih sela zbog svoje prirodne lepote i resursa.

U periodu između Prvog i Drugog svetskog rata, područje Divčibara se razvijalo kao turistička destinacija za stanovnike Kraljevine Jugoslavije. Tada su izgrađene prve vile i objekti za smeštaj turista, a Divčibare je postajalo sve popularnije kao mesto za odmor.

Dakle, Divčibare i okolina su imali svoju istoriju i zajednicu tokom vremena Austrougarske vladavine, ali nisu bili direktno pod vlašću Austrougarske. Umesto toga, bili su deo Kraljevine Srbije i kasnije Kraljevine Jugoslavije, a njihov razvoj kao turističke destinacije počeo je u međuratnom periodu.

Raj u Planinama

Divčibare, dragulj zapadne Srbije, predstavlja jednu od najlepših planinskih destinacija u zemlji. Smestila se na nadmorskoj visini od oko 1000 metara i očarava posetioce svojom netaknutom prirodom, čistim planinskim vazduhom i raznovrsnim aktivnostima na otvorenom.

Planine i Šume

Divčibare je okružena gustim šumama koje nude nebrojene mogućnosti za planinarenje i istraživanje prirode. Planinari mogu da uživaju u mnogim stazama koje vode do vidikovaca sa kojih se pružaju spektakularni pogledi na okolne planine i doline. Šetnje kroz bujne šume omogućavaju vam da se povežete s prirodom i osetite mir i tišinu.

Divčibarsko Jezero

Divčibarsko jezero je srce ovog planinskog raja. Okruženo zelenim pašnjacima i šumama, ovo jezero je idealno mesto za opuštanje. Možete se provozati čamcem ili veslati, plivati u osvežavajućim vodama jezera ili jednostavno uživati u šetnjama oko obale.

Zimske Radosti

Tokom zime, Divčibare postaje omiljeno skijalište. Skijaši i snowboarderi mogu uživati u stazama za skijanje i snowboardanje. Ima i mogućnosti za sankanje i druge zimske aktivnosti.

Beli Bor

Beli bor na Divčibarama je jedno od najstarijih i najvećih belih borova u Srbiji. Ovo impozantno drvo je prirodna znamenitost i često se smatra simbolom Divčibara.

Etno Kuće i Tradicionalna Kuhinja

Divčibare nudi i bogatu kulturnu baštinu. Možete posetiti etno kuće i restorane koji nude tradicionalnu srpsku kuhinju i gostoprimstvo. Probajte jela kao što su roštilj, kajmak, pršut i domaći hleb.

Očuvanje Prirode

Divčibare je takođe važno područje za očuvanje prirode. Raznovrsni ekosistemi i prirodni rezervati čuvaju bogatstvo biodiverziteta ovog regiona. Posetioci treba da budu odgovorni prema prirodi i da se pridržavaju pravila očuvanja kako bi se sačuvala lepota ovog mesta za buduće generacije.

Divčibare je mesto gde priroda pruža oazu mira i relaksacije. Bilo da volite avanturu na otvorenom ili jednostavno želite da se izolujete od gradske vreve, Divčibare je pravo mesto za vas. Ova planinska lepota je dragulj Srbije i poziva vas da je istražite i doživite u svoj svojoj lepoti.

nusicijada-logo-224x300

Ko čita, ne skita

, 0

Pozivamo vas na 14. festival kulture, humora i zabave „Nušićijada“, koji će se održati u Ivanjici od 25. do 27. avgusta sa pretfestivalskim danom koji je 24. avgusta kada je na programu Svečana akademija koja će obeležiti jubilej Nušićijade: 155 godina od prve čitaonice u Ivanjici i 100 godina od prvog izvođenja predstave „Sumnjivo lice“ Branislava Nušića. I ove godine organizatori, opština Ivanjica, Dom kulture i TO Ivanjica uz pomoć brojnih sponzora pripremili su bogat kulturni, humoristički i zabavni program. Viđeni ste u Ivanjici.ČETVRTAK 24.08.18:00 – Izložba starih kočijaGalerija Doma kulture18:30 – Nušić kroz vremeIzložba povodom 100 godina od prvog izvođenja predstave “Sumnjivo lice”Stara berbernica, Glavna ulica19:00 –“Branislav Nušić diplomata Kraljevine Srbije 1889-1900”Promocija knjigeVidikovac, Gradski park20:00 – SVEČANA AKADEMIJA155 godina od prve čitaonice u Ivanjici i 100 godina od prvog izvođenjapredstave “Sumnjivo lice”Velika sala Doma kulture20:30 – VlastPozorišna predstava Amatersko pozorište IvanjicaVelika sala Doma kulturePETAK 25.08.10:00 – MALA PARADASusret malog i velikog Nušića,Šetnja najmađih Nušićevaca do Dečije sceneSvečano otvaranjeDečija scena, Gradski park11:00 – Mi se ne rugamoPredstava za decuPozorište ’’Veliki mali princ“ BeogradDečija scena, Gradski park17:00 – “Hrišćanska etika u sportu”Promocija knjige – Prof. dr Boško MilovanovićPlava sala Doma kulture17:30 – Više od igreIvanjički višeboj – takmičenje Nušićevacau narodnim sportskim disciplinamaTrg Milinka Kušića kod Gradske pošte18:45 – VELIKA PARADAOd trga Milinka Kušića do bine ’’Okruglo pa na ćoše’’19:00 – SVEČANO OTVARANjE FESTIVALA„Ko čita ne skita“Bina “Okruglo pa na ćoše”19:15 – Nastup gudačkog kvarteta “Aurora”Bina “Okruglo pa na ćoše”20:00 – Ciganski kabareLjiljana Stjepanović i Mina LazarevićPlato ispred Spomenika Revolucije21:00 – Sve boje zvukaNastup gudačkog kvarteta “Kameleon”Vidikovac, Gradski park22:00 – Ova noć ima čudnu moćKoncert /Miroslav Ilić i orkestar Miše MijatovićaTrg Doma kulture00:00 – VrteškaKoncert / Dejan Petrović i Big BandBina “Okruglo pa na ćoše”SUBOTA 26.08.10:30 – Koncert uz jutarnju kafuNastup gudačkog kvarteta “Kameleon”Plato ispred Spomenika Revolucije12:00 – Ivanjičke filmske pričePromocija zbirke o filmovima snimljenim u IvanjiciPlava sala Doma kulture14:00 – AKADEMSKI PROGRAMNaučni skup o besedništvu90 godina od prvog izdanja udžbenika “Retorika”Hotel ‘’Park’’18:00 –“Knjiga o Milutinu”Predstava Zvezdara teatra (Nenad Jezdić)Velika sala Doma kulture19:00 – Nušić u očima umetnikaIzložba nagrađenih radova na likovnom konkursuGalerija Doma kulture20:00 – “Čeznem da ti kažem”Poetsko muzički kabare( Milorad Damljanović, Mina Lazervić, Dragana Mićalović, Stevan Piale)Plato ispred Spomenika Revolucije21:00 – Noć donosi nova svetlaVatreni šou – Haos animatori Novi SadDečija scena, Gradski park22:00 – Hiljadu razlogaKoncert/ Sergej ĆetkovićTrg Doma kulture00:00 – Još uvek sanjamKoncert/ Grupa GalijaBina „Okruglo, pa na ćoše“NEDELJA 27.08.12:00 – SATIRIČARINagrađeni autori satiričnih pričaHotel Park14:30 – AKADEMSKI PROGRAMPromocija ivanjičkih izdanja knjiga i monografijaProfesor Svetislav MarkovićPlato ispred Spomenika Revolicije18:30 – Narodni poslanikNikšićko narodno pozorište(Stevan Vuković, Marija Đurić, Maša Božović, Nikola Vasiljević…)Velika sala Doma kulture19:30 – Džambo AvanturaDečiji program – Haos animatori Novi SadTrg Milinka Kušića20:00 – ZAVRŠNA PARADASvečano zatvaranje festivalaTrg ispred Doma kulture20:30 – ZATVARANjE FESTIVALABina „Okruglo pa na ćoše“20:45 – „Ivanjice, opet ću ti doći“Muzičko poetski nastup Vladimira VještićaBina „Okruglo, pa na ćoše“22:00 – Dobitna kombinacijaKoncert/ Jelena RozgaTrg Doma kultureEnglish versionTHURSDAY, 24.08.202318:00 – Exhibition of old carriagesGallery of the Cultural Center18:30 – Nušić through timeExhibition on the 100 th anniversary of the first performance of the play „A Suspicious Person“Old Barber Shop, Main Street19:00 – „Branislav Nušić, Diplomat of the Kingdom of Serbia 1889-1900“Promotion of the bookLookout, City Park20:00 – CEREMONIAL RECITAL155 th anniversary of the first library in Ivanjica and 100 th anniversary of the first performance of the play“A Suspicious Person”Big Hall of the Cultural Center20:30 – „Vlast“ (Authority)Theatre performance Amateur Theatre IvanjicaBig Hall of the Cultural CenterFRIDAY, 25.08.202310:00 – THE LITTLE PARADEEncounter of little and big Nušić,Nušić-themed kids’ promenade to the Children’s stageOpening ceremonyChildren’s Stage, City Park11:00 – „Mi se ne rugamo“ (We Don’t Mock)Children’s theater playChildren’s Theatre „Veliki Mali Princ“ (The Big Little Prince), BelgradeChildren’s Stage, City Park17:00 – “Christian ethics in sports”Promotion of the book by Prof. Dr. Boško MilovanovićBlue Hall of the Cultural Center17:30 – Više od igre (More Than a Game)Ivanjica all-around contest – Nušić-themed contestin folk sports disciplinesMilinko Kušić Square near the City Post Office18:45 – THE BIG PARADEFrom Milinko Kušić Square to the „Okruglo pa na ćoše“ stage19:00 – FESTIVAL OPENING CEREMONY„Ko čita ne skita“ (The one who reads does not go astray)„Okruglo pa na ćoše“ Stage19:15 – “Aurora” String Quarter Performance„Okruglo pa na ćoše“ Stage20:00 – Gypsy CabaretLjiljana Stjepanović and Mina LazarevićPlateau in front of the Revolution Monument21:00 – All Colors of the Sounds„Kameleon“ String Quartet PerformanceLookout, City Park22:00 – „Ova noć ima čudnu moć“ (Magic is the Night)Concert / Miroslav Ilić and Miša Mijatović OrchestraCultural Center Square00:00 – CarouselConcert / Dejan Petrović Big Band„Okruglo pa na ćoše“ StageSATURDAY, 26.08.202310:30 – Morning coffee concert„Kameleon“ String Quartet PerformancePlateau in front of the Revolution Monument12:00 – Ivanjica Film StoriesPromotion of the collection of films shot in IvanjicaBlue Hall of the Cultural Center14:00 – ACADEMIC PROGRAMScientific gathering on rhetoric90 th anniversary of the first edition of the textbook „Rhetoric“Hotel „Park“18:00 – „Knjiga o Milutinu“ (The Book of Milutin)Performance of the Zvezdara Theatre (Nenad Jezdić)Big Hall of the Cultural Center19:00 – Nušić in the eyes of the artistsExhibition of awarded works in the art competitionGallery of the Cultural Center20:00 – „Čeznem da ti kažem“ (I Long to Tell You)Poetry & Music Cabaret(Milorad Damljanović, Mina Lazarević, Dragana Mićalović, Stevan Piale)Plateau in front of the Revolution Monument21:00 – „Noć donosi nova svetla“ (The Night Brings New Lights)Fire Show – „Haos animatori“ Novi SadChildren’s Stage, City Park22:00 – „Hiljadu razloga“ (A Thousand Reasons)Concert / Sergej ĆetkovićCultural Center Square00:00 – „Još uvek sanjam“ (I’m Still Dreaming)Concert/Galija Group„Okruglo pa na ćoše“ StageSUNDAY, 27.08.202312:00 – SATIRISTSAward-winning authors of satirical storiesHotel „Park“14:30 – ACADEMIC PROGRAMPromotion of Ivanjica editions of books and monographsProf. Svetislav MarkovićPlateau in front of the Monument of the Revolution18:30 – „Narodni poslanik“ (A Member of the Parliament)Nikšić National Theatre(Stevan Vuković, Marija Đurić, Maša Božović, Nikola Vasiljević…)Big Hall of the Cultural Center19:30 – Jumbo AdventureChildren’s program – „Haos animatori“ Novi SadMilinko Kušić Square20:00 – CLOSING PARADEClosing ceremony of the festivalSquare in front of the Cultural Center20:30 – FESTIVAL CLOSING CEREMONY„Okruglo pa na ćoše“ Stage22:00 – „Dobitna kombinacija“ (The Winning Combination)Concert/ Jelena RozgaCultural Center Square

Gongo 1990,~2

7. Memorijalni koncert trubačkih orkestara „Svetozar Lazović Gongo“

, , 0

7. Memorijalni koncert trubačkih orkestara „Svetozar Lazović Gongo“ – Velika Ježevica. Subota, 19. avgust 2023. na Preobraženje.Učestvuju:-Folklorni ansambl „Razigrano kolo“ (Požega)-Trubački orkestri:Dejana Jevđića (Požega) sa specijalnim gostimaDejana Lazarevića (Požega)Braće Ilić (Požega)Ognjena i Uroša Vasiljevića (Požega)Milenka Filipovića (Bajina Bašta)Branka Ostojića (Karan)Ivana Đenadića (Nova Varoš)“Dragačevski Podmladak“ (Lučani) i „Novosadski trubači“ (Novi Sad)Koncert će biti održan na platou kod spomenika sa početkom u 18 časova.MZ Velika Ježevica i meštani Ježevice vas očekuju!

dejan_jevdjic

Svi u Guču…Dragačevski sabor trubača 2023

, 0

Predsaborski dani

9 – 10. avgust 2023.

SREDA, 9. AVGUST

21.00 Trubački orkestar “Braća Ilić“

21.30 Koncert – Aco Pejović

ČETVRTAK, 10. AVGUST

21.00 Trubački orkestar Miroslava Đunisijevića

21.30 Koncert – Aleksandra Prijović

62. DRAGAČEVSKI SABOR TRUBAČA U GUČI

11 – 13. avgust 2023.

PETAK, 11. AVGUST

11.00  Otvaranje Sabora

11.30  Konferencija za štampu organizatora i domaćina

12.00  Otvaranje umetničkih izložbi

12.30  Otvaranje ulice starih zanata

13.00  Otvaranje sajma knjiga

14.00  Predstavljanje: Dragačevo u knjigama i publikacijama

Pozornica Kulturnog centra

17.00 Koncert: trubači finalisti

18.00   Koncert: trubači iz inostranstva – PIVO IN ČEVAPI /Slovenija/

19.00 Takmičenje omladinskih trubačkih orkestara Srbije

20.00 Koncert: Čeda Marković i trubački orkestar Ekrema Mamutovića

20.45 Proglašenje pobednika u omladinskoj konkurenciji

Glavna pozornica na stadionu

21.00 «Venac» – Nacionalni ansambl narodnih igara i pesama Kosova i Metohije

22.15 Koncert: trubački orkestar majstora trube – Dejan Petrović Big Bend

23.30 Ponoćni koncert trubačkih orkestara finalista 62. Sabora

SUBOTA, 12. AVGUST

07.00 Trubačka budilica

12.00 Konferencija za štampu

13.00Narodni višeboj

Pozornica Kulturnog centra

15.30 Umetnički program “Čuvari tradicije – stvaraoci budućnosti”

/trubački orkestri, pevačke grupe, KUD, solisti/

16.30 Koncert: AKUD «Branko Krsmanović» – Beograd

18.00   Koncert: Trubači iz inostranstva – URWANI Z WESELA /Poljska/

18.45 Koncert: Trubači iz inostranstva – AMORKLAB /Italija/

20.00 Koncert: trubački orkestar Danijele Veselinović , Jelena Urošević /violina/i Neda Nikolić /frula/

Glavna pozornica na stadionu

21.00   «Pobedili su – zaslužili su» (pobednici Guče 2022)

  Trubački orkestar Bojana Krstića – uručenje majstorskog pisma

  Trubački orkestar Elvisa Bajramovića

  Trubački orkestar Dragana Pavlovića

  Trubački orkestar Marka Trnavca

22.15 Koncert: trubački orkestar majstora trube sa gostima – Dejan Lazarević sa orkestrom

23.30 Koncert: trubački orkestar majstora trube – Saša Krstić sa orkestrom

00.45 DJ  i trubački orkestar

NEDELjA, 13. AVGUST

07.00 Trubačka budilica

11.00 Svečani saborski defile i STARA DRAGAČEVSKA SVADBA

13.00 Konferencija za štampu

Pozornica Kulturnog centra

14.00 Umetnički program “Čuvari tradicije – stvaraoci budućnosti”

(trubački orkestri, pevačke grupe, narodni pesnici)

15.00 Takmičenje zdravičara

16.00 Izbor najlepše narodne nošnje

16.30   Proglašenje pobednika /zdravičari, nošnje/

17.00 Koncert: trubači iz inostranstva – URWANI Z WESELA /Poljska/

 Glavna pozornica na stadionu

18.00 Finalno takmičenje trubačkih orkestara Srbije: «SA OVČARA I KABLARA»

21.00 Gala koncert – narodni orkestar sa gostima pevačima – Bane Mojićević, Steva Anđelković, Aleksandar Tirnanić

23.00 Proglašenje pobednika 62. Dragačevskog sabora trubača

Krajem XIX i početkom XX veka, Dragačevu su se prvi put začuli zvuci truba. Hrabri i odvažni Dragačevci vratili su se sa mnogih ratnih borbi za oslobođenje Srbije kao pravi junaci, noseći sa sobom trubu kao uspomenu na vojničke dane. Fascinirani prelepim zvukom trube, ti hrabri „vojni“ trubači počeli su da se okupljaju i sviraju prva kola. Tako je uskoro na ovom području zaživelo čak petnaest trubačkih orkestara u periodu između dva svetska rata. Truba se brzo ukorenila u Dragačevu, postala neizostavan deo života ovog kraja, prateći ih od rođenja pa sve do poslednjeg daha.

Nakon mnogo godina, grupa mladih i učenih entuzijasta došla je na genijalnu ideju da organizuje manifestaciju narodnog stvaralaštva u porti gučke Crkve Svetog Arhangela Gavrila. Na taj svečani dan, 14. oktobra 1961. godine, održan je prvi „Dragačevski sabor trubača“, koji će zauvek obeležiti istoriju srpskog trubaštva. Desimir Perišić iz Goračića postao je prvi pobednik, dok je za najbolji orkestar proglašen orkestar Dragana Jovanovića iz Dljina. Tako je započeta naša tradicija i stvoreno neprocenjivo kulturno blago koje se i danas neguje i obogaćuje. Međutim, prostor ispred crkve ubrzo je postao tesan da primi sve ljubitelje trube koji su želeli uživati u igri i veselju.

Od tada, svake godine „Dragačevski sabor trubača“ privlači stotine hiljada posetilaca, donoseći im bezbroj osmeha i lepih uspomena. Zahvaljujući ovom festivalu, Guča je postala svetski poznata kao prestonica trube. Na glavnoj pozornici stadiona, mnoge poznate zvezde su proslavile nezaboravne trenutke, izvodeći hitove, pesme i čočece koje publika i danas sa oduševljenjem pamti.

cobanski_dani

Čobanski dani od 29. do 31.jula

, 0

Čobanksi dani i ove godine biće održani na planini „Grad“ od 29. jula do 31.jula. Plan ove smotre pročitajte u nastavku teksta.

PETAK, 29.07.2022.

14,00 OTVARANjE IZLOŽBE „VREDNE RUKE“
/GALERIJA HOL-NARODNE BIBLIOTEKE „SRETEN MARIĆ“ KOSJERIĆ/

20,00 SVEČANO OTVARANjE MANIFESTACIJE
/GLAVNA BINA-BRDO GRAD/

Dizanje čobanske zastave uz čobansku himnu
Muška pevačka grupa Kud-a „Dukat“ /HIMNA „Vetar duva preko grada“/
Zdravičar
Pozdravna reč predsednika Opštine
Pozdravna reč predstavnika Ministarstva poljoprivrede i dodela priznanja

20,15 REVIJALNI PROGRAM
KUD “MAKSIM MARKOVIĆ”- PODMLADAK
/GLAVNA BINA-BRDO GRAD/

21,30 MINI KONCERT PRVA VIOLINA SA SABORA VIOLINISTA SRBIJE
/GLAVNA BINA-BRDO GRAD/

22,00 KONCERT BILjANE SEČIVANOVIĆ
/GLAVNA BINA-BRDO GRAD/
SUBOTA, 30.07.2022.

13,00 „ZLATNE RUKE“
TAKMIČENjE U PRIPREMANjU LOVAČKOG GULAŠA /BRDO GRAD/

16,00 DEČJE ČOBANSKE IGRE /BRDO GRAD/

18,30 REVIJALNI PROGRAM
KUD “MAKSIM MARKOVIĆ” I GOSTI
/GLAVNA BINA-BRDO GRAD/

20,00 KONCERT MILANA TOPALOVIĆA-TOPALKA
/GLAVNA BINA-BRDO GRAD/

PRATEĆI PROGRAM:

DžIPIJADA

NEDELjA, 31.07.2022.

13,00 SPORTSKE ČOBANSKE IGRE
(RUČAK ZA UČESNIKE , ŠATRA ORGANIZATORA) /BRDO GRAD/

14,00 „ZLATNE RUKE“
TAKMIČENjE U PRIPREMANjU ČOBANSKOG KOLAČA /BRDO GRAD/

14,00 ŠTRAPARIJADA
TAKMIČENjE VUČNIH KONjA /BRDO GRAD/

15,30 SABORSKI DEFILE
KUD “DUKAT” /HIMNA/
DOBRODOŠLICA
/BRDO GRAD/

16,00 GLAVNI PROGRAM:

SMOTRA„STARO PEVANjE U SRBA“ (ZLATIBORSKI OKRUG)
IZBOR NAJLEPŠE ČOBANICE
IZBOR NAJLEPŠEG ČOBANSKOG PARA
PROGLAŠENjE POBEDNIKA I URUČENjE NAGRADA
ZATVARANjE MANIFESTACIJE

/GLAVNA BINA-BRDO GRAD/

19,00 MINI KONCERT TRUBAČKOG ORKESTRA
„BRAĆA ILIĆ“ ČESTOBRADICA-POŽEGA
„Veliko čobansko kolo“
/GLAVNA BINA-BRDO GRAD/

PRATEĆI PROGRAM:

PROMOCIJA SEOSKIH DOMAĆINA
PČELARSKA IZLOŽBA
PROMOCIJA UDUŽENjA
TAKMIČENjE U RUKOVANjU MOTORNOM TESTEROM
IZLOŽBA POLjOPRIVREDNE MEHANIZACIJE
ZANATSKI PROIZVODI
TRGOVINA
UGOSTITELjSTVO
ZABAVA
zlatibor-zimi2

Razvoj turizma na Zlatiboru

, , 0

Još su u vreme turske okupacije porodice bogatih užičkih, novovaroških i pribojskih begova provodile su leta u čardacima na svojim suvatima. Prvi drveni letnjikovac na današnjim Vodicama podigao je 1750. godine Hadži Nikola Selak, bogati sarajevski trgovac gde je narednih sedam godina tu provodio svoj odmor sa porodicom uživajući u čarima Tornika, Čavlovca, Murtenice i Crnog Rzava. Hadži Jusuf Hadživadić je sagradio svoj čardak na Belim vodama, a slične drvene građevine su se mogle videti i na suvatima Jusuf bega, Muhameda Praša i ostalih bogatih Turaka. U oslobođenoj Srbiji umesto begova i hadžija na Zlatiboru leta provode porodice bogatih užičkih trgovaca, a glas o lekovitosti zlatiborskog vazduha putuje sve dalje. Jedan zapis iz 1892. godine ovako izveštava:

„Zlatibor je vrlo zdravo mesto. Ovamo dolaze rekovalescenti koji su naklonjeni i pate od raznih plućnih bolesti. NJih upućuju lekari i mnogima dobro čini… I za potpuno zdrave dobro je ovamo provesti izvesno vreme na čistom vazduhu, jer čovek se čisto preporodi i oseća se mnogo lakše i veselije kad neko vreme ovamo provede…“.

Za početak organizovanog razvoja turizma uzima se 1893. godina i poseta kralja Aleksandra Obrenovića. Mnogi zapisi potvrđuju da je to, po svemu, bio izuzetan događaj, a kralju je bio priređen doček koji se dugo pamti. Izvor Kulaševac, kraj kojeg je kralj ručao, od tada se zove Kraljeva voda (današnje naselje Zlatibor), a već sledeće godine tu je podignuta česma na čijoj ploči je uklesano: „Kralj Aleksandar I 20. avgusta 1893.“ Bio je to prvi zidani objekat na ovom delu Zlatibora.

Na ovu planinu 1905. godine dolazi još jedan kralj Srbije, Petar I Karađorđević, prvi put iz zdravstvenih razloga, ali je toliko zavoleo Zlatibor da je kasnije sa prijateljima sve češće dolazio na ovu planinsku lepoticu. Nakon njegove prve posete počelo se sa gradnjom prvih ugostiteljskih objekata na Zlatiboru. Godine 1908. pokrenuta je inicijtiva da se izgradi prvi hotel, pa je tako na padini iznad Kraljeve česme pred sam početak Prvog svetskog rata, 1914. godine podignut hotel „Kraljeva voda“ (danas restoran i kongresni centar „Srbija“). Pored hotela „Kraljeva voda“ do Velikog rata bile su izgrađene i vile „Čigota“ i „Beograd“, restoran „Zdravlje“ , pekara…

Tada počinje razvoj mondenskog turizma, jer ako mogu kraljevi da se odmaraju na ovoj planini, zašto ne bi mogli i ostali, koji imaju dovoljno novca, ali i slobodnog vremena novca za to. Do Prvog i između dva svetska rata turizam se ubrzano razvija na četiri lokaliteta: Kraljeva voda, Palisad, Ribnica i Oko. Kraljeva voda razvija se kao mondensko letovalište gde se grade letnjikovaci i vile nalik onima koje su građene po banjama širom Evrope. Na Palisadu se otvaraju restorani sa drvenim bungalovima za smeštaj gostiju, a imućni beogradski advokati, lekari, inženjeri grade svoje vile. Kao najlepše izdvajaju se vile Aleksandra Pavlovića, Radomira Milaćevića i Nikole Đurića. Vila Aleksandra Pavlovića kasnije je nacionalizovana i proglešena za Titovu vilu, a danas je zbog svoje lepote i arhitektonske skladnosti proglašena za spomenik kulture. Na Oku se gradi dečije odmaralište gde leta provde deca i omladina iz beogradskih škola, a zime članovi smučarskih klubova. Uz odmaralište se gradi i narodno kupatilo sa uređenom plažom i ležaljkama, a Ribnica u podnožju Tornika dobija drvene bungalove za smeštaj gostiju sa restoranom.

Najveći broj ugostiteljskih objekata porušen je tokom ratnih godina, a moderan razvoj današnjeg Zlatibora počinje posle Drugog svetskog rata. Posleratni razvoj karakteriše gradnja modernih hotela, jezera u turističkom centru planine, brojnih sadržaja koji godinama unazad privlače turiste ne samo iz zemlje već i iz inostranstva i čine da se Zlatibor svrstava među najposećenije destinacije regiona.

Preuzet tekst sa sajta Turističke organizacije Zlatibor

Pogledajte više…

tara_perucac

Planina Tara i njene vrednosti

, , , , 0

Planina Tara nalazi se na u zapadnom delu Srbije i pripada unutrašnjem pojasu Dinarida i zauzima površinu od 183 km2. Dužina Tare je je 50 km, a širina 22 km i ima prosečnu nadmorsku visinu od 1200 m. Najviši vrh je Kozji rid sa 1591 m. Pripada grupi podrinjskih planina i ima složenu geološku prošlost i raznoliku petrografsku građu.

Položaj planine Tare predstavlja povoljan uslov za razvoj turizma, jer omogućava raznovrstan sadržaj turističkog boravka, odnosno posetu većem broju turističkih lokaliteta. Po bogatstvu i raznovrsnosti turističih vrednosti, ekološki očuvana prirodna sredina, planinski reljef sa umerenom nadmorskom visinom od 800-1500 m, pogodni tereni za zimske sportove, bogat i raznovrstan biljni i životinjski svet, blagotvorna klima, Drina sa veštačkim jezerima Zaovine i Perućac, daju ovoj planini veliku turističku vrednost što je čini konkurentnom u odnosu na Zlatibor i druge planine. Tara ima povoljan položaj prema komplementarnim turističkim vrednostima u neposrednoj okolini: Užicu, Mokroj Gori, Višegradu sa brojnim kulturno-istorijskim spomenicima, koji privlače izletnička kretanja turista stacioniranih na Tari u cilju zadovoljenja obrazovno-kulturnih potreba i bogatijeg sadržaja i boravka. Tara ima odličnu predispoziciju za održivi turizam, koji predstavlja svaki turizam koji donosi minimalni uticaj na životnu sredinu i kulturnu baštinu, ali u isto vreme dovodi do ekonomskog razvoja lokalne zajednice.

Razuđeni reljef Tare je pogodan za turističku izgradnju, jer postoje dobri uslovi za lociranje turističkih objekata. Na mestima blagih padina, prevojima i erozionim proširenjima, postoje lokaliteti koji su veoma osunčani i zaklonjeni od vetrova.Tokom zimskog perioda povoljni su uslovi za sankanje, nordijsko, početničko skijanje. Mogućnosti alpskog skijanja su ograničene zbog visinske razlike od svega 400 m i dužine staza koje ne prelaze ni 2 km.

Najkvalitetniji skijaški tereni su u reonu Predovog krsta, sa visinskom razlikom od 500 m. Dužina staze je od 3 do 5 km. Reljef Tare ima pogodna rekreativna svojstva, jer mali nagibi pogoduju šetnji, jahanju, različitim sportskim igrama, korišćenju trim staze i slično.

Pročitajte više na sajtu tara.rs

mokra_gora

Mokra Gora

, , 0

Mokra Gora je živopisno planinsko selo koje se prostire između planina Tare i Zlatibora. Popularna atrakcija je stara pruga uskog koloseka, Šarganska osmica, koja ide 300 metara uzbrdo i formira savršenu osmicu.

Mokra Gora je dolina u zapadnoj Srbiji, smeštena između planina Tare i Zlatibora. Na nju se nadovezuje Šarganski prevoj, koji prema severu čini prirodnu sponu sa Zborištem, najvišim vrhom Tare, a prema jugu sa Zlatiborom. Park prirode „Šargan – Mokra gora“ obuhvata površinu od 10.813 hektara.

Lepoti predela doprinosi uzburkan reljef sa duboko usečenim strmim dolinama i klisurama reka Beli Rzav, Crni Rzav i Kamiške reke, iznad kojih se uzdižu brojni vrhovi i prevoji. Posebnu vrednost predstavljaju Hajdučka i Crvena pećina, a naročito vodopad Skakavac. Ovde se nalazi i veliki broj mineralnih izvora, a najpoznatiji je izvor Bele vode.

Posebno su atraktivni kompleksi autohtonih šuma crnog i belog bora na serpentinama kojima je ovo područje prirodno stanište. Ove šume, kao i mozaično raspoređene planinske livade i pašnjaci, zahvaljujući specifičnoj geološkoj podlozi i klimi, naseljava bogat biljni i životinjski svet. U području je prisutno 700 vrsta biljaka, od kojih su mnoge endemičnog ili reliktnog karaktera. U fauni Mokre Gore posebno je vredna ornitofauna. Od 60 registrovanih vrsta, 29 su prirodne retkosti. Ovde se mogu sresti veliki tetreb, orao zmijar, planinska senica, a od sisara vuk, mrkvi medved, vidra, divlja mačka.

Mokra gora se sa Šarganom u davnoj prošlosti nalazila na značajnom putnom pravcu, o čemu svedoče ostaci starog rimskog kaldrmisanog puta i grobovi iz rimskog perioda. Danas je prostor Šargana i Mokre gore najpoznatiji po „Šarganskoj osmici“, pruzi uskog koloseka, koja je poznata po izuzetnom tehničkom rešenju savladavanja velikog uspona na malom odstojanju. Duž pruge se nalazi i veći broj eksponata, starih lokomotiva i vagona, koji su zašticeni kao spomenici tehničke kulture, što ovaj prostor čini jedinstvenim muzejom pod otvorenim nebom.

Takođe, veliku atrakciju predstavlja etno naselje „Drvengrad“, na uzvišenju Mećavnik, koje je sagrađeno prema ideji našeg čuvenog filmskog režisera Emira Kusturice.

Pročitajte više na sajtu mokragora.info

Load More