Planina netaknute lepote, Golija …
U srcu Srbije, tamo gde se ukrštaju oštri vetrovi i tišina gustih šuma, uzdiže se Golija – planina koja i danas prkosi vremenu i čovekovom uticaju. Sa svojih 1833 metra nadmorske visine, Jankov kamen ponosno posmatra prostranstva koja su sve privlačnija turistima, istraživačima, ali i onima koji jednostavno traže mir, čistoću i autentičan dodir sa prirodom.Golija nije samo najviša planina jugozapadne Srbije – ona je sinonim za neosvojivu tišinu, prirodu netaknutu ljudskom rukom i legendu koja se prenosi s kolena na koleno. Kada kročite na njene staze, ulazite u svet u kojem još uvek odjekuju glasovi Janka i Rajka, pobratima čija je nadmetanja vreme pretvorilo u priču o poreklu naziva Jankov kamen i Rajkov potok.
Planina se pruža 32 kilometra u pravcu zapad-istok, izvijajući se prema jugu i severu, kao da priroda sama crta njene konture. Ispod ovog planinskog diva, brojne reke – Studenica, Moravica, Brvenica – neumorno oblikuju padine, čineći pejzaže još dramatičnijim i raznolikijim.
Golija je prirodni rezervat retkosti. Njene šume, od gustih bukovih pojaseva na severnim stranama do smrčevih krošnji iznad 1700 metara, kriju zaštićene varijetete koji podsećaju na pančićevu omoriku. Tri prirodna rezervata čuvaju ovu lepotu kao relikviju – naročito mešovite šume iznad Ljutih livada i područje oko Jankovog kamena, gde priroda diše u punom kapacitetu.
Za one koji traže izazov – Golija je prava avantura. Bez terenskog vozila ili konja, teško je osvojiti njene visine, a upravo to planinare čini ređom pojavom. Ali zato oni koji dođu – ne zaboravljaju. Proplanci iznad 1200 metara, tihi horizonti preko 1400 metara i neponovljiv osećaj slobode u vazduhu – to je Golija.
Uprkos svojoj gruboj spoljašnosti, Golija pruža gostoprimstvo i plodnost. Na njenim padinama uspevaju krompir, žitarice, voće i – u novije vreme – maline, čiji zasadi sve više prekrivaju pitome doline. Ipak, prava vrednost ovog tla ostaje u livadama i šumama, kao stvorenom pejzažu za odmor tela i duha.Turizam na Goliji cveta. Savremene ski-staze, žičare i uređeni hoteli – poput „Golije“ na Odvraćenici ili „Golijske reke“ sa ivanjičke strane – omogućavaju komfor, ali bez narušavanja prirodne ravnoteže. Leti, Golija je raj za šetače, zimi – utočište za skijaše i ljubitelje snežnih čarolija.
Golija je više od planine.
Ona je prostor tišine, priča i snage. Mesto gde priroda još ima glavnu reč. Ako ste u potrazi za nečim autentičnim, nečim što se ne može prepričati, već mora doživeti – Golija vas čeka. Još uvek divlja, još uvek svoja, ali svakim danom sve bliža srcima onih koji joj poklone pažnju.
