Hidrocentrala na reci Đetinji
Hidrocentrala na reci Đetinji, smeštena ispod užičkog Starog grada, jedan je od najvažnijih simbola grada Užica i prava industrijska i tehnološka prekretnica u istoriji Srbije. Sagrađena 1900. godine, ova hidrocentrala je bila prva u Evropi koja je korišćena prema Teslinim principima polifaznih struja, a druga u svetu, samo pet godina nakon postavljanja slične hidrocentrale na reci Nijagari u Sjedinjenim Američkim Državama.
Početak ideje – Voda kao pokretačka snaga
Kada su užički pekari krajem 19. veka shvatili da im je skupo nabavljati brašno iz Čačka, poželeli su da izgrade parni mlin koji bi bio manje zavisan od spoljnih snabdevača. U potrazi za rešenjem, obratili su se svom zemljaku Stevanu Čađeviću, prvom inženjeru iz Užica, koji je tada radio u Ministarstvu građevina Kraljevine Srbije. Čađević im je preporučio da umesto parnog mlina, izgrade mlin pokretan vodenom turbinom, jer su vode Đetinje bile dovoljno snažne da pokrenu ovu vrstu industrijske proizvodnje. Iako su pekari u tom trenutku odustali od gradnje mlina, ideja o korišćenju vodene snage nije nestala.
Rođenje hidrocentrale
S pravim iskorakom ka elektrifikaciji grada, ideja o iskorišćavanju snage Đetinje ponovo se pojavila u industrijskom kontekstu. 1891. godine u Užicu je otvorena Državna tkačka škola, koja je ubrzo dovela do stvaranja ideje o izgradnji tkačke fabrike. Na narodnom zboru 14. novembra 1897. godine osnovano je Akcionarsko društvo za izgradnju tkačke fabrike. Ubrzo nakon toga, doneta je odluka da se za pokretanje mašina u fabrici iskoristi vodena snaga Đetinje, koja je obećavala da će biti stabilan i jeftin izvor energije.
Stručnjaci u akciji – Đorđe Stanojević
Godine 1898. u Užicu boravi Đorđe Stanojević, pionir elektrifikacije Srbije i ugledni profesor sa Velike škole, kako bi procenio mogućnosti za gradnju hidrocentrale. Posetio je klisuru Đetinje i, nakon temeljne analize, zaključio da u koritu reke postoji dovoljno vodene snage koja bi mogla da pokrene turbinu za proizvodnju električne energije. Ova energija bi ne samo pokretala tkačke mašine, već bi omogućila i elektrifikaciju celog grada, što bi predstavljalo ogroman tehnološki iskorak za to vreme.
Izgradnja hidrocentrale
Uz podršku Ministarstva narodne privrede, Akcionarsko društvo je ubrzo krenulo u realizaciju plana. Tako je 1900. godine, pod nadzorom inženjera, počela izgradnja hidrocentrale na reci Đetinji. Posle završetka, hidrocentrala nije samo napajala fabriku, već je obezbedila i električnu energiju za osvetljavanje užičkih ulica, čime je Užice postalo jedno od prvih mesta u Srbiji sa modernom elektroenergetskom infrastrukturom.
Značaj hidrocentrale Đetinje
Hidrocentrala na reci Đetinji, izgrađena prema Teslinim principima, predstavlja značajan trenutak u istoriji srpske industrijalizacije i elektrifikacije. Pored toga što je bila najmodernija električna centrala tog vremena, postavila je temelje za dalji industrijski razvoj Užica, omogućivši gradnji električnu energiju koja je podstakla dalji ekonomski napredak.
Danas, hidrocentrala na Đetinji ostaje simbol inovativnosti, snage prirode i tehnološkog napretka. Kao deo kulturnog nasleđa Užica, njena istorija inspiriše sve koji dolaze da razumeju kako su industrijske revolucije oblikovale gradove, a energetske promene transformisale svakodnevni život ljudi.
